Šipurak u našim krajevima raste kao samoniklo bilje. Poslednjih godina pridaje se veliki značaj na kultivisanju i podizanju zasada ove itekako lekovite biljke. Septembar je mesec kada se na našim poljima i ivicama šumovitih predela zapažaju crvene bobice ove dragocene biljke. Najveći stepen svoje zrelosti dostiže baš u ovom mesecu pa se slobodno može reći da je Septembar mesec kada se berbu plodovi šipurka, mada nije isključeno da se ovo lekovito bilje bere i u oktobru mesecu a da pri tom ne prođe fazu zrelosti i da ne izgubi na kvalitetu . Plodove šipurka treba brati kada dobije svetlo crvenu boju a meso mu je još tvrdo.
Iako još uvek ne postoje veće plantaže stanovništvo svih krajeva vrlo rado ga bere kao takozvano lekovito bilje. Plodovi šipurka izuzetno su bogati vitaminom C i K, likopen B karotenom što mu daje zavidnu vrednost na tržištu. Berbu treba obaviti kada plodovi dobiju izraženu crvenu boju a tvrdi su na dodir.
Ubrani plodovi se probiraju, klasiraju, nekad još u toku berbe a nekada kasnije kad se dopreme do mesta čuvanja odakle se otpremaju u veće sabirne centre za preradu. Bere se po lepom i suvom vremenu kako u suprotnom došlo bi do kvarenja plodova što bi izazvalo poteškoće u toku prerade. Iz istog razloga treba brati samo zdrave i neoštećene plodove pogotovu na mestima gde se plod spaja sa stabljikom. Nakon berbe potrebno je odstraniti sve nečistoće i izvršiti probiranje istih.
Plodovi šipurka koriste se isključivo za dobijanje poluprerađevina ili gotovih proizvoda. Najčešće se plodovi šipurka suše, nakon čega se ostavljaju na čuvanje. Nakon odstranjivanja primesa, pranja i klasiranja plodovi se podvrgavaju sušenju u sušnicama. Temperatura prilikom sušenja ne sme da pređe 50 stepeni Celzijusovih. U suprotnom plodovi menjaju svoju karakteristični boju i dobijaju tamnu boju koja nije svojstvena prirodnoj boji a na višoj temperaturi gube se i njegova lekovita svojstva. Najčešće dolazi do gubitka vitamina C koji se pod uticajem previsoke temperature gubi a cilj je da se sačuvaju lekovita svojstva plodova s obzirom na široku primenu u zimskim mesecima u vidu čajeva koji se dobijaju baš od dobro i kvalitetno osušenog šipurka.
Takođe od dobrog sušenja zavisi i čuvanje. Plodove treba dobro osušiti kako se ne bi kvarili. Od dva kilograma svežih šipuraka dobije se kilogram ili nešto manje suvih plodova. Suvi plodovi se pakuju u jutane vreće ili drugu odgovarajuću ambalažu pod uslovom da se rasporede što je to moguće rastresitije i ostavljaju na čuvanje u suvim i provetrenim prostorijama.
Koriste se najčeše za čaj, sirupe, za spravljanje različitih vitaminskih koncentrata. Zbog visokog sadržaja vitamina C koji je kao što je poznato neophodan svakom organizmu, često se koristi u zimskom periodu kada svežeg voća i povrća malo ima, a naročito kod prehlada u vidu čajeva.